Tehnička dijagnostika
Vrsta: Seminarski | Broj strana: 11 | Nivo: Fakultet tehničkih nauka

TEHNICKA DIJAGNOSTIKA
Pod pojmom tehnička dijagnostika podrazumeva se naučno-tehnička disciplina kojoj
pripadaju teorija, metode i sredstva za prepoznavanje stanja tehničkih sistema u uslovima
ograničenih informacija i koja prepoznaje stanje tehničkih sistema u eksploataciji, a samimtim se može efikasno koristiti za identifikaciju specifičnih opasnosti. Tehnička dijagnostika jer relativno mlada naučno-tehnička disciplina i na njen razvoj presudno utiče uvođenje novih koncepcija održavanja.
Osnovni cilj tehničke dijagnostike je da se otkrije i spreči potencijalni otkaz tehničkih
sistema. To se postiže merenjem karakterističnih, odnosno dijagnostičkih parametara i na
osnovu određenih kriterijuma donosi zaključak o tome da li se oni nalaze u dozvoljenim
granicama ili ne. Kod tehničkih sistema, koji su danas u upotrebi, najzastupljenije su metode tehničke dijagnostike zasnovane na:
1. Merenju i analizi vibracija,
2. Praćenju termičkog stanja i
3. Analizi produkata habanja u ulju za podmazivanje.
Oblast bezbednosti i zdravlja na radu je veoma aktuelna, kako u svetu tako i kod nas. Sve
veća pažnja se usmerava ka obezbeđivanju uslova za bezbedan rad i smanjenju faktora koji ugrožavaju zdravlje radnika. U savremenom svetu potreba za stalnim usavršavanjem
proizvodnje smanjuje bezbednost zaposlenih. Zbog toga, potreba za ovom oblašću je sve
neophodnija. Veliki problem procene rizika a samim tim i identifikacije opasnosti I štetnosti na radnim mestima je to što se procena u nekim slučajevima bazira na subjektivnim analizama lica koje je zaduženo za taj posao. Da bi procena rizika bila precizna i kasnije upotrebljiva moraju se upotrebiti metode za identifikaciju opasnosti koje se baziraju na objektivnim rezultatima isključujući ljudska čula. Tehnička dijagnostika i njene metode daju odgovor na ove probleme. Korišćenjem unapred
definisanih opasnosti koje se mogu javiti na radnom mestu, u ovom radu je objašnjena
identifikacija tih opasnosti korišćenjem tehničke dijagnostike. Kroz primere iz prakse direktno se pokazuje kratkoročna i dugoročna šteta koju izaziva nekorišćenje metoda tehničke dijagnostike u cilju identifikacije opasnosti i štetnosti.
Subjektivni postupci tehnicke dijagnostike
1.ispitivanje(kontrola suma)
2.vizuelna ispitivanja(kontrole)
3.ispitivanje(kontrola)mirisa
4.ostali postupci(opsti,lokalni,specijalni,labaratorijski itd)
Ispitivanje (kontrola) šuma
Subjektivno ispitivanje zvuka je jedno od najstarijih dijagnostičkih postupaka.
Stvaranje zvuka pri radu jednog tehničkog sistema je neprijatna pojava. Samim tim zvuk predstavlja dobar i kvalitetan pokazatelj stanja jednog tehničkog sistema. Često akustičke oscilacije i vibracije nastupaju istovremeno. Kako nastaju? Kao oblik mehaničkih
pokretnih delova mašine (tehničkog sistema). Zvučne oscilacije se mogu konstatovati uhom, a vibracije dodirom mašine. Ovakvi oblici oscilacija nose veliki sadržaj informacija o stanju jednog tehničkog sistema (mašine) I mogu poslužiti za donošenje subjektivne ocene o stanju. Oscilacije se uzimaju kao ocena stanja kliznih uležištenja, zglobnih osovina, pneumatskih sistema itd. (dolazi se do utvrđivanja
koaksijalnosti, povećanog zazora, nezaptivenosti i sl. Uređaji: tehnički elektronski stetoskopi (šumovi su često nečujni za ljudsko uho).

---------- CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ---------- 

www.maturski.org 

 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: [email protected]